Како да се боље разумемо?

Умешност комуникације је међу најзначајнијим вештинама  ефикасног пословања и директно је повезана са успехом у послу и животу. Нема „рођеног“ дипломате, преговарача, медијатора или мајстора комуникације! Иза свега стоји озбиљан и континуиран рад, вежба, улагање у себе, истиче Олга Кићановић, експерт за пословну комуникацију, решавање конфликата и радно право и предавач на Пословној академији Привредне коморе Србије.

Лако је остварити добар први утисак и превазићи трему, послати убедљиву поруку ако претходно упознамо потребе и очекивања онога коме је упућена, ставимо се у његову позицију и рационално објаснимо зашто је то што нудимо најбоље решење, указујући на сличне и познате примере добре праксе… 

У преговарању неприхватљиве предлоге не треба одбијати, него  понудити противпредлог, како бисмо наставили тражење решења. Често грешимо убеђујући најгласнијег опонента, уместо да привучемо најнеодлучнијег, или касно препознајемо манипулативне тактике.

Да бисмо се разумели, треба да се слушамо, а jедини начин да то проверимо је повратна информација. Позитиван „feedback“ успоставља стандарде успешности рада, даје јаку мотивацију, која буди осећај припадности и лојалности. Да би систем деловао фокусирано, комуникација у радном окружењу мора бити тросмерна: вертикално са врха, повратно из базе и хоризонтално међусекторски. Тако се неусаглашеност системски и благовремено решава.

Прецизна интерна комуникација ствара осећај сигурности и правичности. Информисање запослених од стране менаџмента треба да буде актуелно, прецизно у односу на очекивани исход, благовремено и по могућству истовремено свима којих се тичу, обавезно уз анализу повратне информације. Тако се превенирају неспоразуми, провизорна и погрешна тумачења и искључивост заснована на личном ставу који није у духу пословне политике, а чест је  извор конфликата.

Да би успоставили што квалитетнију екстерну и интерну комуникацију на свим ниовима, кључна су правила и стандарди пословног ботона које поставља менаџмент. Подразумевају културу дијалога, компромиса и толеранције у културолошком, социолошком и психолошком смислу. Поштовање пословног бонтона ограничава ескалирање конфликата међу запосленима и ствара добар имиџ фирме и репутацију међу пословним партнерима.

На крају, али не мање важна, јесте и невербална комуникација која, ако је добар савезник, даје пуноћу вербалној поруци. Израз лица, став, поглед, осмех, руковање – све мора бити синхронизовано и деловати искрено и спонтано, како би било убедљиво. Важно је научити „режирати“ спонтаност.

Бивши амерички председник Доналд Трамп је, између осталог, и тиме победио противкандидата Хилари Клинтон. Председник Русије Владимир Путин је то добро дефинисао: „Трамп је врло вешто дошао до срца бирача“.

Кад све савладамо, намеће се још једна креативна обавеза, једина коју ћемо са задовољством завршити сами: дати печат аутентичности.